Dva pitanja od pomoci pri pokretanju biznisa

Мој блог је премештен на www.stefansalom.com. Најновији унос можете видети на адреси: http://stefansalom.com/2011/04/dva-pitanja-od-pomoci-pri-pokretanju-biznisa/.

Kako da direktor ne ugusi svoju firmu?

Мој блог је пресељен на адресу stefansalom.com 

Цео чланак можете видети на адреси: http://stefansalom.com/2010/12/kako-da-direktor-ne-ugusi-svoju-firm/

Oktobarsko/novembarski pregled ekonomije Srbije

Ово је, уз ситне измене, месечни извештај који пишем за запослене у Инфостуду, са циљем да виде месечна макроекономска кретања у земљи. Кратак опис ставки које се прате у овом извештају можете видети овде.

Сиже

Овај месец[1] има више добрих него лоших вести. Укратко, главна вест је да је очајан тренд стања у буџету заустављен, тј. да је коначно новембар 2010. био бољи него новембар 2010. и то чак за 6 милијарди динара. Остаје питање какав ће бити децембар, па ћемо да видимо колики је укупни годишњи учинак.

Такође, спољнотрговинска размена бележи јако добре резултате и месец октобар има супер покривеност од 66% - вероватно рекорд у последњих 10ак година (остаје питање какав је квалитет структуре тог извоза, али то на пратим у овом извештају).

Једино је забрњавајући тренд пада индустријске производње – октобар 2010. је био лошији него октобар 2009. и то је први међугодишњи пад поризводње. То само показује колико је опоравак производње ове године био на стакленим ногама и колико ће тешко бити привреди следеће године. Остаје нада да је то само привремени пад.

Индустријска производња[2]

Производња је у октобру мања са 2,9 посто у односу на октобар 2009. Октобар је био релативно добар прошле године (у односу на 2008.), али проблем је што је у октобру 2008. већ почела да се осећа криза (нпр. октобра 2008. је значајније пала производња у односу на октобар 2007.). Тако да ми сада имамо значајно нижу производњу него у преткризном периоду (преко 10% мању).

месец	2010/2009	2010/2008	2009/2008
јан	103,70%	85,97%	82,90%
феб	102,80%	82,55%	80,30%
мар	102,70%	88,12%	85,80%
апр	111,30%	87,82%	78,90%
мај	107,00%	86,14%	80,50%
јун	102,50%	88,05%	85,90%
јул	105,10%	88,91%	84,60%
авг	103,40%	93,06%	90,00%
сеп	102,60%	96,14%	93,70%
окт	97,10%	91,47%	94,20%
нов			95,80%
дец			98,70%

Спољнотрговниска размена[3]

Октобар је заиста био неочекивано добар и то су сјајне вести. Извоз је скочио за велких 20%, а увоз је практично остао на истом нивоу као прошле године (скок од мање од 2%). Покривеност рекордно високих  66%.

месец	извоз 09*	увоз 09*	изв/увз 09	извоз 10*	увоз 10*	изв/увз 10
јан	360,0	786,7**	45,76%**	398,5	738,8	53,94%
феб	410,2	962,9**	42,60%**	473,6	914,5	51,79%
мар	506,3	1105,5**	45,80%**	594,9	1.060,1	56,12%
апр	456,7	949,5**	48,10%**	581,8	966,4	60,20%
мај	520,9	874,1**	59,59%**	616,0	1.006,0	61,23%
јун	550,1	954,1**	57,66%**	686,7	1.093,6	62,79%
јул	538,0	985,5**	54,59%**	650, 5	1.057,0	61,54%
авг	475,8	873,2**	56,18%**	596,60	1.057,5	56,42%
септ	536,8	944,80**	56,82%**	684,20	1.170,3	58,46%
окт	565,9	1.003,8**	56,38%**	682,30	1033,4	66,02%
нов	527,2	1.014,3	51,98%
дец	509,5	990,5	51,44%
УКУПНО:	5.957,4	11.317,2	54,16%	5965,1	10097,61	59,07%

*износи су у милионима евра

**резултати за 2009 су из извештаја за 2010. (који се разликују од резултата из извештаја из 2009.).

Буџет Ребублике Србије[4]

Буџет РС је први пут од почетка године забележио суфицит од скоро 3 милијарде динара и то јесте неочекивано добра вест. Са овим бројкама постоје реалне шансе да дефицит буде мањи од планираног (тј. у децембру би требало да се направи дефицит од огромних 25 милијарди, да би укупан био ребалансом буџета планираних 120 милијарди). Пошто сумњам да ће се то десити, није ми јасно је Влада толико омашила у ребалансу од пре месец дана – можда хоће да се похвале на крају године да су били бољи него што су планирали :)?

месец	приходи 09	расходи 09	биланс 09	приходи 10	расходи 10	биланс 10	разлика 10-09
јан	46.861,00	46.852,00	9,00	49.360,30	50.797,10	-1.436,80	-1.445,80
феб	41.813,60	51.799,40	-9.985,80	40.546,10	56.103,30	-15.557,20	-5.571,40
мар	58.622,10	59.729,20	-1.107,10	54.421,20	59.163,40	-4.742,20	-3.635,10
апр	50.453,00	66.389,20	-15.936,20	51.558,90	63.920,90	-12.362,00	3.574,20
мај	45.449,00	60.281,40	-14.832,40	52.315,30	63.530,00	-11.214,70	3.617,70
јун	52.416,60	63.549,10	-11.132,50	53.468,00	62.715,90	-9.247,90	1.884,60
јул	62.758,70	63.622,60	-863,90	56.678,90	71.080,60	-14.401,70	-13.537,80
авг	51.822,60	61.802,30	-9.979,70	56.402,90	59.802,90	-3.400,00	6.579,70
септ	54.892,10	62.774,20	-7.882,10	53.752,60	65.880,10	-12.127,50	-4.245,40
окт	60.454,50	63.846,40	-3.391,90	55.518,90	69.530,00	-14.011,10	-10.619,20
нов	59.794,80	63.001,70	-3.206,90	64.080,30	61.286,30	2.794,00	6.000,90
дец	70.656,30	82.808,10	-12.151,80
УКУПНО:	655.994,30	746.455,60	-90.461,30	588.103,40	683.810,50	-95.707,10	-17.397,60

Надам се да ће вам ове информације бити користи.  Или да су вам бар занимљиве :).

Поздрав,

---

[1] Тренутно су доступни подаци о буџету за месец новембар и подаци о индустријској производњи и спољнотрговинској размени за октобар

[2] Извор:  Републички завод за статистику

[3] Исто

[4] Извор: Министарство финансија Републике Србије

Zasto nemamo vise Internet firmi?

У прошли петак сам, на позив своје другарице, држао предавање студентима Сингидунума о предузетништву. И, припрема тог предавања ме је баш потакла да размишљам на тему предузетништва у Србији (у неком чланку сам видео да је три пута мање него што је просек ЕУ), а посебно о предузетништву на Интернету код нас.

Тема о којој сам тамо причао била је везана за мотивацију и начин размишљања који, по мени, може довести до стварања добре и здраве фирме. А та тема ме је нужно навела да се запитам зашто код нас на Интернету, и поред доста активне веб заједнице, има тако мало предузетника који су успели да направе успешне сајтове и који имају бар неколико стално запослених. Поређења ради, у Мађарској, само два сајта за временску прогнозу имају 30ак запослених. И зато бих овде волео да набројим неке од разлога који мислим да су су зрок томе. А, свакако, мислим да ће и коментари других људи бити врло корисни.

Недостатак фокуса - „Како да одаберем један, кад имам тако много добрих пројеката?“

У разговорима са пријатељима из Интернет заједнице увек ме је чудило како имају велики број пројеката у који су умешани : Често би водили по три-четири сајта различитог профила, скоро увек би се бавили и консултантским услугама, а неретко, и израдом веб сајтова. И, поврх тога, имали су и посао који даје сталне приходе и који му плаћа рачуне. Моје чуђење је долазило из чињенице да Инфостуд  на нивоу групације води 5 сајтова а имамо 50ак запослених. И често ми се чини да то није довољно.

Једноставно, веома је тешко и напорно развијати сајт, размишљати о потенцијалним приходима, градити везе са клијентима... А све то радити за више од једног сајта уз стални посао/студије практично је немогуће. Стога мислим да је апсолутно неопходно да се будући предузетник фокусира на онај сајт који му делује да има највеће шансе да буде одржив и да сву расположиву енергију уложи у то. Мислим да овде заиста не пролази систем „покушаћу десет ствари, ваљда ће једна успети“.

Недостатак оригиналних идеја – „Куд сви Турци, ту и мали Мујо“

Пре пар месеци налетео сам на сајт Grupovina.rs који се бави групном куповином, а онда сам открио да постоји и Kolektiva.rs, а ту је био и www.kupime.rs. (мислим да се тако звао, више не функционише). И још тад ми се учинило да је то превише за једно релативно мало тржиште као што је наше, јер су се сви такмичили са идентичним пословним моделом базираном на  www.groupon.com сајту. А онда, убрзо после приче о покушају Google-а дa купи Groupon видео сам бар још два сајта – SviHappy.rs и goldendeal.rs. Не би ме зачудило да их има још.

Оно што ме је разочарало јесте што су сви ти модели, бар на први поглед, потпуно идентични. Нико ни не покушава да се диференцира, него раде што и други. Био сам и сам сведок сличне тактике када су разни сајтови покушавали да угрозе доминатни положај сајта poslovi.infostud.com. У збиру је уложено доста новца и енергије, модел нашег сајта је био мање или више ископиран, али резултат је био практично никакав . Али, у случају сајтова за групну куповину могуће је да оволики број сајтова угуши развој тржишта јер је оно сада премало. Надам се да до тога неће доћи.

Чини ми се да сајтови који копирају постојеће моделе имају као главни мотив да „узму део колача“ на тржишту које је већ разрађено, али суштински не нуде ништа ново.  Пошто немају ни изблиза добре односе са циљним групама као лидер, нити његово знање и бренд, скоро немају никакве шансе да успеју сем уколико сам лидер не погреши. С друге стране, напади на првог играча на тржишту новим моделом су јако добра и корисна ствар за тржиште и тиме се оно може значајно покренути унапред. На жалост, већина новооснованих сајтова је имала први тип приступа и стога су резултати изостали.

Што је још важније – да је та енергија нових сајтова за групну куповину или запошљавање била утрошена у неке нове области и нише, сигуран сам да бисмо данас имали значајно већи број домаћих Интернет компанија. Ми доста каскамо иза света, али то има и своје предности – могу се погледати страни сајтови и тамо потражити инспирација за нови бизнис. Код нас није неопходно осмислити оригиналну идеју на светском нивоу, довољно је само паметно „преписати“ већ постојећу идеју споља. Зато ми није јасно зашто се новоосновани сајтови у тој мери фокусирају на већ постојеће моделе у Србији, кад постоји толико празних ниша и неостварних идеја.

Недовљно бизнис логике - Интернет бизнис је прво бизнис па је тек онда Интернет

Био сам пре пар месеци на једном Интернет бизнису скупу у Мађарској и једна од ствари која ми је одмах упала у очи јесте полна структура: мушкараца је било приближно исто као и жена, као да је у питању неки банкарски скуп или струковни скуп било ког другог сектора. Чини ми се да је разлог томе што је тамо Интернет постао као и било који друг бизнис који има своја маркетинг одељења, HR одељења, финансије, продају (сви они сектори где не постоје драстичне полне разлике), а тек уз све то је било људи из ИТ-а (у ком доминирају мушкарци).

Са друге стране, иако има и врло успешних жена у интернет бизнису, оне су код нас ипак у значајној мањини. То се најбоље види на нашим веб/Ит  догађајима где се окупљају превасходно мушкарци, што показује да нашу Интернет заједницу још увек у огромној већини чине програмери, веб дизајнери и сл. И природно је да онда такви људи и оснивају Интернет сајтове али им онда, на жалост, често зафали бизнис знање да тај сајт поставе на своје ноге и од њега направе успешну фирму. А ако и успеју да изграде фирму, велике проблеме имају да осигурају њен даљи раст, када дођу у фазу да треба изргадити систем, секторе, унутрашњу организацију и све остало што чини бизнис.

То није нимало лако урадити, и зато мислим да је можда најбоље решење партнерство – да људи из ИТ-а који имају добре идеје покушају да сајт направе заједно са неком особом која има јаче знање пословања, економије и/или финансија. Пошто се само од оснивача може очекивати да бесплатно улажу своју енергију и труд, са већим бројем оснивача добија се и већа почетна радна снага. Но, можда још већа корист од партнерства  лежи у томе што оснивачи могу да унапређују међусобне идеје, подстичу креативност, али и да здравом критиком унапређују један другог (у ствари, рекао бих да је идеално да има три оснивача – у случају недостатка консензуса могуће је пресудити гласањем, док то није могуће када постоје два оснивача).

Да је Инфостуд основао и водио само један човек, њега данас вероватно не би ни било, а сигурно не би био овако успешан. И што је подједнако важно, све три особе[1] које воде Инфостуд последњих неколико година су дошли из потпуно другачијих сфера – Бранислава Гајић, директорка, завршила је новинарство на ФПН-у, њен брат Бранимир је завршио економију и неколико година радио у ProCredit банци, а ја сам завршио физику.

Ово су отприлике три главна разлога које сам ја осетио да коче развој Интернет бизниса у Србији. Волео бих да текстови попут овог бар мало помогну нашим будућим Интернет предузетницима да на бољи и стабилнији начин изграде своје компаније.

А верујем да ће се и расправа кроз коментаре показати корисном.

---

[1] У почетку је број оснивача био и већи, али су временом људи улазили и излазили из групе оснивача