У прошли петак сам, на позив своје другарице, држао предавање студентима Сингидунума о предузетништву. И, припрема тог предавања ме је баш потакла да размишљам на тему предузетништва у Србији (у неком чланку сам видео да је три пута мање него што је просек ЕУ), а посебно о предузетништву на Интернету код нас.
Тема о којој сам тамо причао била је везана за мотивацију и начин размишљања који, по мени, може довести до стварања добре и здраве фирме. А та тема ме је нужно навела да се запитам зашто код нас на Интернету, и поред доста активне веб заједнице, има тако мало предузетника који су успели да направе успешне сајтове и који имају бар неколико стално запослених. Поређења ради, у Мађарској, само два сајта за временску прогнозу имају 30ак запослених. И зато бих овде волео да набројим неке од разлога који мислим да су су зрок томе. А, свакако, мислим да ће и коментари других људи бити врло корисни.
Недостатак фокуса - „Како да одаберем један, кад имам тако много добрих пројеката?“
У разговорима са пријатељима из Интернет заједнице увек ме је чудило како имају велики број пројеката у који су умешани : Често би водили по три-четири сајта различитог профила, скоро увек би се бавили и консултантским услугама, а неретко, и израдом веб сајтова. И, поврх тога, имали су и посао који даје сталне приходе и који му плаћа рачуне. Моје чуђење је долазило из чињенице да Инфостуд на нивоу групације води 5 сајтова а имамо 50ак запослених. И често ми се чини да то није довољно.
Једноставно, веома је тешко и напорно развијати сајт, размишљати о потенцијалним приходима, градити везе са клијентима... А све то радити за више од једног сајта уз стални посао/студије практично је немогуће. Стога мислим да је апсолутно неопходно да се будући предузетник фокусира на онај сајт који му делује да има највеће шансе да буде одржив и да сву расположиву енергију уложи у то. Мислим да овде заиста не пролази систем „покушаћу десет ствари, ваљда ће једна успети“.
Недостатак оригиналних идеја – „Куд сви Турци, ту и мали Мујо“
Пре пар месеци налетео сам на сајт Grupovina.rs који се бави групном куповином, а онда сам открио да постоји и Kolektiva.rs, а ту је био и www.kupime.rs. (мислим да се тако звао, више не функционише). И још тад ми се учинило да је то превише за једно релативно мало тржиште као што је наше, јер су се сви такмичили са идентичним пословним моделом базираном на www.groupon.com сајту. А онда, убрзо после приче о покушају Google-а дa купи Groupon видео сам бар још два сајта – SviHappy.rs и goldendeal.rs. Не би ме зачудило да их има још.
Оно што ме је разочарало јесте што су сви ти модели, бар на први поглед, потпуно идентични. Нико ни не покушава да се диференцира, него раде што и други. Био сам и сам сведок сличне тактике када су разни сајтови покушавали да угрозе доминатни положај сајта poslovi.infostud.com. У збиру је уложено доста новца и енергије, модел нашег сајта је био мање или више ископиран, али резултат је био практично никакав . Али, у случају сајтова за групну куповину могуће је да оволики број сајтова угуши развој тржишта јер је оно сада премало. Надам се да до тога неће доћи.
Чини ми се да сајтови који копирају постојеће моделе имају као главни мотив да „узму део колача“ на тржишту које је већ разрађено, али суштински не нуде ништа ново. Пошто немају ни изблиза добре односе са циљним групама као лидер, нити његово знање и бренд, скоро немају никакве шансе да успеју сем уколико сам лидер не погреши. С друге стране, напади на првог играча на тржишту новим моделом су јако добра и корисна ствар за тржиште и тиме се оно може значајно покренути унапред. На жалост, већина новооснованих сајтова је имала први тип приступа и стога су резултати изостали.
Што је још важније – да је та енергија нових сајтова за групну куповину или запошљавање била утрошена у неке нове области и нише, сигуран сам да бисмо данас имали значајно већи број домаћих Интернет компанија. Ми доста каскамо иза света, али то има и своје предности – могу се погледати страни сајтови и тамо потражити инспирација за нови бизнис. Код нас није неопходно осмислити оригиналну идеју на светском нивоу, довољно је само паметно „преписати“ већ постојећу идеју споља. Зато ми није јасно зашто се новоосновани сајтови у тој мери фокусирају на већ постојеће моделе у Србији, кад постоји толико празних ниша и неостварних идеја.
Недовљно бизнис логике - Интернет бизнис је прво бизнис па је тек онда Интернет
Био сам пре пар месеци на једном Интернет бизнису скупу у Мађарској и једна од ствари која ми је одмах упала у очи јесте полна структура: мушкараца је било приближно исто као и жена, као да је у питању неки банкарски скуп или струковни скуп било ког другог сектора. Чини ми се да је разлог томе што је тамо Интернет постао као и било који друг бизнис који има своја маркетинг одељења, HR одељења, финансије, продају (сви они сектори где не постоје драстичне полне разлике), а тек уз све то је било људи из ИТ-а (у ком доминирају мушкарци).
Са друге стране, иако има и врло успешних жена у интернет бизнису, оне су код нас ипак у значајној мањини. То се најбоље види на нашим веб/Ит догађајима где се окупљају превасходно мушкарци, што показује да нашу Интернет заједницу још увек у огромној већини чине програмери, веб дизајнери и сл. И природно је да онда такви људи и оснивају Интернет сајтове али им онда, на жалост, често зафали бизнис знање да тај сајт поставе на своје ноге и од њега направе успешну фирму. А ако и успеју да изграде фирму, велике проблеме имају да осигурају њен даљи раст, када дођу у фазу да треба изргадити систем, секторе, унутрашњу организацију и све остало што чини бизнис.
То није нимало лако урадити, и зато мислим да је можда најбоље решење партнерство – да људи из ИТ-а који имају добре идеје покушају да сајт направе заједно са неком особом која има јаче знање пословања, економије и/или финансија. Пошто се само од оснивача може очекивати да бесплатно улажу своју енергију и труд, са већим бројем оснивача добија се и већа почетна радна снага. Но, можда још већа корист од партнерства лежи у томе што оснивачи могу да унапређују међусобне идеје, подстичу креативност, али и да здравом критиком унапређују један другог (у ствари, рекао бих да је идеално да има три оснивача – у случају недостатка консензуса могуће је пресудити гласањем, док то није могуће када постоје два оснивача).
Да је Инфостуд основао и водио само један човек, њега данас вероватно не би ни било, а сигурно не би био овако успешан. И што је подједнако важно, све три особе[1] које воде Инфостуд последњих неколико година су дошли из потпуно другачијих сфера – Бранислава Гајић, директорка, завршила је новинарство на ФПН-у, њен брат Бранимир је завршио економију и неколико година радио у ProCredit банци, а ја сам завршио физику.
Ово су отприлике три главна разлога које сам ја осетио да коче развој Интернет бизниса у Србији. Волео бих да текстови попут овог бар мало помогну нашим будућим Интернет предузетницима да на бољи и стабилнији начин изграде своје компаније.
А верујем да ће се и расправа кроз коментаре показати корисном.
[1] У почетку је број оснивача био и већи, али су временом људи улазили и излазили из групе оснивача
Pozdrav Stefane i hvala na ovako sazetom postu koji govori o samoj sustini problema.
ОдговориИзбришиJa bih dodao jos jedan mali detalj, koji se obicno podrazumeva, a neretko i precutkuje. To su medjuludski odnosi u biznisu, pogotvu Internet. Ne bi da sirim sada diskusiju ovde, uskoro cu i sam pokrenuti blog sa interesantnim temama, pa cu detaljnije da iznesem misljenje o tome sta bi moglo konstruktivno da se uradi na tom planu.
Samo da sumiram, mislim da kod nas nije razvijen taj preduzetnicki duh i duh kooperacije medju razlicitim oblastima i industrijama, jer svako misli da je najbolji za sebe sto direktno dovodi do toga da se ideje teze razmenjuju a jos teze realizuju. Ali o tome cu pricati otom potom :)
Samo nastavi sa pisanjem,
Pozdrav od Luke
@Lukinius: Хвала на коментару. А занима ме појашњење твог погледа везаног за дељење идеја, тако да ћу радо видети твој блог.
ОдговориИзбришиNemoj mesati IT-ovca koji je dosao sa ETF-A i FON-a recimo, svakako ce bolji IT strucnjak biti sa ETF-a, dok ce FON-ovac imati bolju poslovnu logiku (menadzment, HRM, upravljanje projektima, upravljanje rizicima, marketing, ekonomija, finansije, racunovodstvo, modelovanje poslovnih procesa, osnovi organizacije, proizvodni sistemi...).
ОдговориИзбришиSlazem se sa konstatacijom da bi pri pokretanju biznisa trebalo da ucestvuju bar 2-3 partnera, jer se medjusobno dopunjuju i motivisu jedni druge da izguraju svoju ideju do kraja i naprave sistem, sto je i sustina svega.
Ono sto je danas najteze, to je da nije bas lako posvetiti se jednoj ideji koja u pocetku naravno ne donosi pare i razraditi sistem, jer od neceg mora da se zivi. Ko je imao srece uspeo je da izgradi sistem, ko nije dobio je jedno lepo iskustvo i bacenih nekoliko godina :)
U svakom slucaju, podrska za svaki vid biznisa na internetu, koji kod nas tek treba da iskoristi svoj pun potencijal...
Samo mala ispravka, sajt KupiMe se nalazi na www.kupime.com
ОдговориИзбришиMislim da po broju prodatih kupona, makar na Kolektivi (što je ustvari proširenje kolektiva.hr sajta) i Grupovini da mesta za ove slične sajtove ipak ima, ali da postoji nedostatak ideja i originalnosti to zaista stoji.
Kao neko ko se okrenuo preduzetništvu i "svoj život preuzeo u svoje ruke" u potpunosti se slažem sa napisanim, uključujući i prvi komentar u vezi međuljudskih odnosa.
ОдговориИзбришиŠkolsko učenje kaže da ako radiš posao koji niko drugi ne radi, a za tim poslom postoji potreba, uspeh je garantovan (naravno ako radiš kako treba i ne "fušariš").
Slični rezultati se mogu postići i sa poslovima za koje postoji konkurencija ali ne obavlja posao dovoljno dobro - loš ili zastareo pristup poslu, nedovoljna prilagođenost promenama u sredini i tehnologiji koje su neminovne, kao i nedovoljno dobar odnos sa klijentima ... i tu se veoma lako može doći do "dela kolača" sa tržišta, samo ako se "igra" pametno.
Kod nas bi svi voleli da se uguraju u "razrađeno" jer je mnogo manja muka nego da oni "razrade" nešto, nesvesni da će tim svojim "razrađivanjem" ukoreniti svoju poziciju na tržištu što će im omogućiti siguran i stabilan život (naravno, ako posluju pametno).
Jedna od ključnih stvari i u životu i u poslovanju jeste neprestano praćenje i prilagođavanje uslovima u kojoj se živi/posluje. Onaj ko ne "sluša" šta mu tržište "govori" i tera po svom bez obzira na sve, taj će sigurno biti "pregažen" jer će ga pregaziti oni koji "slušaju" i prilagođavaju se neminovnim promenama.
Ne bih se obazirao na međuljudske odnose jer su oni priča za sebe ne bih da punim komentar time - nekultura i nepoznavanje osnova normalnog ponašanja, razgovora, razumevanja, tolerancije i načina poslovanja je nažalost naša surova realnost (mada nije baš sve tako crno).
Za kraj bih dodao još samo ovo - "osluškujte" tržište i ljude oko sebe kako bi ste uočili šta nedostaje ili nije ok, odredite tržišni segment koji Vam je dovoljan za normalan život za početak i usredsredite se na njega (ne celo tržište jer nije moguće pokriti ga u početku).... kako se posao bude razvijao razvijaće se i nove prilike i nova tržišta će se sama nametnuti, a na Vama je da to iskoristite pametno ili ne ;)
@Rocky Сасвим се слажем да има места за једног или два играча (чак иако им је модел исти), али не за пет. Могуће је да су и Груповина и Колекива дошли на идеју независно један од другог. Уосталом, то и јесте предност нашег тржишта - довољно је ископирати добру идеју, али споља. Ја само мисим да је глупо копирати идеје које већ постоје овде, кад има толико добрих идеја напољу које треба само прилагодити и имплементирати овде.
ОдговориИзбриши@Milan Stosic: Апсолутно се слажем. С тиме што мислим да тој причи о ослушкивању тржишта, тражењу тога што недостаје и слично може да се да један шири смисао: По мени, компанија треба да нађе и прати своју сврху и да јој испуњење те сврхе буде важније од краткорочног профита и тренутног бизнис модела. И одатле се лако види да мора да буде врло прилагодљива, спремна на промене али и да помно прати шта треба да ради да би испунила своју сврху. У последње време у Инфостуду доста пажње посвећујемо томе и надам се да ћу ускоро бити у могућности да напишем један блог баш о тој теми.
ОдговориИзбришиSuper sto je neko od vase ekipe krenuo da pise blog, i vec od starta ovako korisne stvari i misljenja i saveti iz prve ruke. :)
ОдговориИзбришиA sitnicar u meni mi ne da da ne primetim - naslov je na latinici a tekst na cirilici, barem meni tako prikazuje. Plus predlog da batalis Blogspot, uzasan je (IMHO).
@Вукашин: Хвала на коментарима и похвалама :). А што се назива тиче, то је био једини начин да ми URL буде добар (за први текст о стању у еконији, изигнорисао ми је наслов у URL-у јер је био на ћирилици).
ОдговориИзбришиШто се Блогспота тиче, ја сам тотални аматер у овим блог водама и кад сам кретао главни ми је циљ био да напишем текст и да видим колико је занимљив људима. Који је још софтвер/сајт добар, а да не захтева неко претерано одржавање?
@Stefan - i ja se slažem sa tim za dugoročni cilj tj. partnerstvo na duže staze treba da bude jedna od glavnih misija jedne ozbiljne firme.
ОдговориИзбришиGeneralno, briga o korisnicima i njihova lojalnost (koja direktno proizilazi iz partnerstva na duže staze) su školski primeri kako treba raditi, a prilagodljivost promenam i "osluškivanje" je nešto bez čega se e može poslovati.
U svakom slučaju prethodno navedeno ne odgovara na pitanje "Zbog čega nemamo više firmi" ... mi smo konstatovali i složili se kako treba raditi, a zbog čega se tako ne radi to je već stvar mnogo dublje analize ;).
Kada sam počinjao da učim o marketingu bilo mi je čudno zbog čega se on može posmatrati sa nekoliko aspekta - i kao ekonomska i kao naučna disciplina, pa i kao poslovna filozovija, ali mi je sada jasno da od te filozofije sve polazi i da je ona "temelj".
Ako poslovna filozovija (ili kako god da se naziva) nije postavljena za rad na duže staze, i nije usmerena ka korisniku, lako se može predvideti njen ishod.
Sa druge strane, ima i "blic" poslova koji su dosta isplatljivi i gde se za kratko vreme može zaraditi sasvim, ako ne i više od očekivanog, ali oni nose i znatno veći rizik.
Po meni, svako ima par izbora po pitanju strategije i filozofije - 1. posao na kratke staze koji nosi veći rizik i manju sigurnost ali možda može doneti veću zaradu i 2. posao usmeren na duže staze koji nosi manji rizik, veću sigurnost i možda veću zaradu, ali je potrebno više vremena za postizanje zadovoljavajućih rezultata ... razlika je u strategiji koju će neko za sebe odabrati... ko može "da muva i petlja" verovatno će izabrati prvu verziju, a oni koji nisu skloni tome izabraće drugu (ja sam izabrao drugu a verujem i Vi ;))
U svakom slučaju, da nema blogova i blogera koji pišu o ovakvim stvarima verovatno bi većina mislila da smo izgubljeni totalno ... ovako se vidi da ipak i u Srbiji postoje ljudi koji razmišljaju zdravo i normalno, što prilično znači u ovom trneutku.
Puno pozdrava iz Niša :)
WordPress se uspostavio kao apsolutni standard medj' platformama za bloganje, a sve i da nije, mnogo je dobar :)
ОдговориИзбришиInstalacija i odrzavanje su laganica, plus migracija sa Blogspota/Bloggera je bezbolna, duplo vise ako si na samom pocetku bloganja kao ti. Moja preporuka bi ti bila i da uzmes neki domen tipa imeprezime.com, mnogo je gotivnije od poddomena na wordpress.com :)
Stefane, predji za početak na wordpress.com (iskopiraš ove prethodne članke, ako hoćeš), pa kada shvatiš da ćeš stalno pisati (možda si već došao dotle), pokreneš svoj domena svom hostingu.
ОдговориИзбришиU potpunosti se slažem sa Vukašinom da je veoma vredno to što si odlučio da deliš svoja iskustva na blogu, i nadam se da nećeš izgubiti motivaciju da to nastaviš.
Ova tema koju si pokrenuo je veoma važna, i mislim da je jedan od razloga ovakve situacije kod nas i nedovoljna informisanost, a još više nedostatak kvalitetne edukacije na temu preduzetništva i mogućnosti koje pruža preduzetništvo...
Drugi problem je u vezi s tim da kod nas dosta segmenata online poslovanja nije dovoljno razvijeno, što ima za posledicu da je potrebno više vremena i truda da bi se pojavili zadovoljavajući rezultati poslovanja.
Na žalost, u Srbiji je i dalje veoma aktuelan poseban problem potraživanja, koji je ubistvena stvar za nove firme.
@Milan: Још једном хвала... Надам се да ће све више фирми одабрати одрживи начин рада, код вас под бројем 2, јер то чини друштво у збиру бољим. Драго ми је што се испоставило да је ова тема била занимљива већем броју људи. Стога верујем да ћу ускоро опет писати о сличној тематици, како бисмо проширили дискусију.
ОдговориИзбриши@Вукашин: Хвала на информацијама. Изгледа ћу дефинитивно морати да се обучим у том смеру :).
Nedostatak Internet firmi je i iz razloga što je potrebna velika istrajnost da bi se postigli rezultati! Da bi se naš sajt za prodaju tepiha http://www.aloser.rs pokazao isplativim prošlo je skoro godinu dana konstantnog rada! Internet prodaja, iako virtuelna, zahteva solidna ulaganja...
ОдговориИзбришиMislim da ti Groupon sajtovi nisu najbolji primer. To i jeste relativno novija stvar kod nas, pa odatle i toliko sajtova koji sada žele da kopiranjem svetskog modela zauzmu tržišni udeo na početu. Recimo ja do pre par meseci nisam ni znao za Groupon sajtove niti za taj pojam uopšte. :)
ОдговориИзбришиDruga je stvar kada ljudi vide da recimo Infostud super posluje, pa onda X godina prekasno odluče da pokrenu sajt za poslove očekujući isti uspeh sa mnogo manje rada. To je već srpski sindrom, sa tim se slažem, ali samo mislim da Groupon klonovi nisu dobar primer.
A naravno, nikom nije zabranjeno da napravi nešto bolje od postojećeg, samo se do sada u praksi kod nas pokazalo da novi sajtovi budu blede kopije onih uspešnih čija konkurencija žele da budu. Niko ne uloži dovoljno energije da zaista pruži nešto novo na tom pojlu koje napada.
@mileusna: Слажем се у глобалу. Тј. ти први сајтови који су се појавили (Груповина, Колектива и сл.) мислим да раде сасвим ок ствар - уводе успешан интернационални модел код нас. Оно што ме јесте зачудило јесте поплава сајтова после тога, и то поплава сајтова који не нуде ништа ново осим копије истог система.
ОдговориИзбриши