Ове кратке извештаје о стању српске економије сам почео да правим пре пар месеци за потребе запослених у мојој фирми. Проследио бих их и неким пријатељима ван фирме и углавном сам добијао информацију да им је то штиво корисно, па сам помислио да не би било лоше да их објавим на Интернету уколико још неког занима. Ради се о кратко извештају фокусираном на три макроекономска параметра:
- буџету Републике Србије који показује колико наша држава више потроши него што приходује. Мањак ове ставке се исправља продајом државних предузећа (који је све мање остало), директним задуживањем државе код страних банака, ММФ, државним обвезницама и сл, или штампањем новца који доводи до велике нестабилности привреде, инфлације и пада курса динара.
- индустријској производњи од које на дуги рок зависи снага наше економије и омогућава нам извоз, запосленост и добар део прихода у буџету.
- трговинском билансу који показује колико нам је економија стабилна у спољној трговини и колико девиза месечно губимо кроз трговину због превеликог увоза. Овај биланс се "пегла" приватизацијама, страним инвестицијама и задуживањем привреде и становништва.
Извештај сам назвао септембарско/октобарски пошто се информације о буџету добијају месец дана раније него о прва два параметра (тј. у новембру су јавни буџетски подаци за октобар и подаци о индустријској производњи и спољној трговини за септембар).
Сиже
Укратко, док се индустрија држи сасвим ок (скоро да досегли производњу из преткризног септембра 2008.тј. свега смо 3,8% испод тог нивоа), и спољна трговина је на неком очекиваном нивоу (нешто боља покривеност увоза извозом него прошле године, али ипак испод 60ак% из средине ове године), ситуација у буџету је веома, веома лоша (дефицит за 10 месеци ове године је 10% већи него дефицит за целу 2009. који је и иначе био рекордни дефицит) и то без икаквих назнака побољшања.
Буџет Ребублике Србије
Стање у буџету постаје врло критично. Не само због огромног дефицита у потрошњи, него и због пада прихода – за првих 10 месеци 2010. приходи су мањи него за првих 10 месеци кризне и лоше 2009. Расходи су, наравно, око 22 милијарде динара већи. Из тога се види да смо ми још увек у кризи и да је велико питање колики је реални опоравак, а колико нашу привреду подиже само трошење новца који држава пласира кроз огромну и несмањену јавну потрошњу.
Можда још опаснија ствар јесу лажна очекивања која ова Влада нештедимице шири. Јавно најваљују одмрзавање плата и пензија следеће године иако је очигледно јасно да у буџету нема места за то (само најављено повећање од око 6% током 2011. ће повећати расходе за 20ак милијарди). Једноставно, сада плаћамо јако високу цену што Влада није имала снаге да спроведе било какве реформе током 2009. године (и поред свих силних обећања практично нико није отпуштен, него се број људи у администрацији повећао).
Овако огроман јавни сектор јесте неподношљиво бреме за нашу привреду и проблем је што се после 2011. (коју ћемо прогурати парама од продаје Телекома) не назире начин на који би се могао решити тај проблем. Тј. из изјава наших политичара види се да ни не размишљају о отказима у администрацији, смањивањима пензија (процентуално, у односу на плату, наше су највеће у региону) или другим непопуларним мерама. А пошто се избори ближе, плус постоји могућност и превремених избора, једино на шта можемо да рачунамо је даља неодговорна потрошња, задуживање и бекство од тешких мера које нас чекају. А, да парафразирам Анту Марковића из једног интервјуа о хрватској економији (која је у сличном стању као наша): ако ми сами плански не смањимо расходе буџету, смањиће их сам живот. А кад их живот смањује, то онда иде стихијски уз бројне потресе и несагледиве последице
месец | приходи 09 | расходи 09 | биланс 09 | приходи 10 | расходи 10 | биланс 10 | разлика 10-09 |
јан | 46.861,00 | 46.852,00 | 9,00 | 49.360,30 | 50.797,10 | -1.436,80 | -1.445,80 |
феб | 41.813,60 | 51.799,40 | -9.985,80 | 40.546,10 | 56.103,30 | -15.557,20 | -5.571,40 |
мар | 58.622,10 | 59.729,20 | -1.107,10 | 54.421,20 | 59.163,40 | -4.742,20 | -3.635,10 |
апр | 50.453,00 | 66.389,20 | -15.936,20 | 51.558,90 | 63.920,90 | -12.362,00 | 3.574,20 |
мај | 45.449,00 | 60.281,40 | -14.832,40 | 52.315,30 | 63.530,00 | -11.214,70 | 3.617,70 |
јун | 52.416,60 | 63.549,10 | -11.132,50 | 53.468,00 | 62.715,90 | -9.247,90 | 1.884,60 |
јул | 62.758,70 | 63.622,60 | -863,90 | 56.678,90 | 71.080,60 | -14.401,70 | -13.537,80 |
авг | 51.822,60 | 61.802,30 | -9.979,70 | 56.402,90 | 59.802,90 | -3.400,00 | 6.579,70 |
септ | 54.892,10 | 62.774,20 | -7.882,10 | 53.752,60 | 65.880,10 | -12.127,50 | -4.245,40 |
окт | 60.454,50 | 63.846,40 | -3.391,90 | 55.518,90 | 69.530,00 | -14.011,10 | -10.619,20 |
нов | 59.794,80 | 63.001,70 | -3.206,90 | ||||
дец | 70.656,30 | 82.808,10 | -12.151,80 | ||||
УКУПНО: | 655.994,30 | 746.455,60 | -90.461,30 | 524.023,10 | 622.524,20 | -98.501,10 | -23.398,50 |
Индустријска производња
Производња је у септембар порасла за релативно малих 2,6% у односу на септембар 2009. Ипак, то је добар резултат пошто се овим приближавамо преткризним резлутатима из 2008. (другим речима, септембар 2009 је већ био значајно бољи него претходни месеци). Примера ради, фебруар 2010 је био за 17,5% лошији него фебруар 2008, а септембар је свега 3,8% лошији. У октобру 2008. је криза почела да се делимично осећа.
месец | 2010/2009 | 2010/2008 | 2009/2008 |
јан | 103,70% | 85,97% | 82,90% |
феб | 102,80% | 82,55% | 80,30% |
мар | 102,70% | 88,12% | 85,80% |
апр | 111,30% | 87,82% | 78,90% |
мај | 107,00% | 86,14% | 80,50% |
јун | 102,50% | 88,05% | 85,90% |
јул | 105,10% | 88,91% | 84,60% |
авг | 103,40% | 93,06% | 90,00% |
сеп | 102,60% | 96,14% | 93,70% |
окт | 94,20% | ||
нов | 95,80% | ||
дец | 98,70% |
Спољнотрговниска размена
Ниво покривености увоза извозом у септембру је на нивоу годишњег просека од око 58%. За првих 10 месеци 2009. покривеност је била на нивоу од 51% и то је значајан пораст. Но, могуће судећи по општем стању у економији питање је колико је закаснио овај опоравак извоза.
месец | извоз 09* | увоз 09* | изв/увз 09 | извоз 10* | увоз 10* | изв/увз 10 |
јан | 360,0 | 786,7** | 45,76%** | 398,5 | 738,8 | 53,94% |
феб | 410,2 | 962,9** | 42,60%** | 473,6 | 914,5 | 51,79% |
мар | 506,3 | 1105,5** | 45,80%** | 594,9 | 1.060,1 | 56,12% |
апр | 456,7 | 949,5** | 48,10%** | 581,8 | 966,4 | 60,20% |
мај | 520,9 | 874,1** | 59,59%** | 616,0 | 1.006,0 | 61,23% |
јун | 550,1 | 954,1** | 57,66%** | 686,7 | 1.093,6 | 62,79% |
јул | 538,0 | 985,5** | 54,59%** | 650, 5 | 1.057,0 | 61,54% |
авг | 475,8 | 873,2** | 56,18%** | 596,60 | 1.057,5 | 56,42% |
септ | 536,8 | 944,80** | 56,82%** | 684,20 | 1.170,3 | 58,46% |
окт | 565,9 | 1.003,8 | 56,38% | |||
нов | 527,2 | 1.014,3 | 51,98% | |||
дец | 509,5 | 990,5 | 51,44% | |||
УКУПНО: | 5.957,4 | 11.317,2 | 54,16% | 5282,8 | 9064,21 | 58,28% |
*износи су у милионима евра
**резултати за 2009 су из извештаја за 2010. (који се разликују од резултата из извештаја из 2009.).
Надам се да вам је ово писаније од неке користи. Свакако, јако ме занима и поглед других људи на овре бројке које, на жалост, имају јако мало светлих момената и био бих врло срећан да видим ваше коментаре.
e ako si nam rekao :)
ОдговориИзбришиda, nazalost kod nas je kriza u punom jeku za razliku od ostalih. Mi kao i svemu kasnimo, tako da i najjaci udar krize kod nas kasni jedno godinu dana.
Проблем је што наша Влада не ради ништа и чека да се ствари реше саме од себе... А сумњам да ће се то десити - ако игноришеш проблеме, они неће нестати :(.
ОдговориИзбришиKorisno je u svakom slucaju. Bilo bi bas super naci sve podatke na jednom mestu, umesto lutati po internetu.
ОдговориИзбришиPodaci koji nedostaju naprimer: prosecna plata, bruto i neto, BDP ukupno i po sektorima, platni bilans, kolicina kredita u zemlji ukupno i nenaplativih i slicno.
Tvoji komentari da li je nesto dobro ili lose su totalno nebitni zato sto ne mozes da utices na to kako ce se trositi budzet i slicno, ali zato podaci koje prezentujes, zajedno sa savetima sta ciniti u datoj situaciji mogu biti vrlo korisni i za tvoju firmu i za sve ostale citaoce i korisnike izvestaja.
Naprimer kazes deficit budzeta je toliko, platnog bilansa toliko, zato predvidjam kurs dinara na 115 krajem sledece godine ili slicno.
Sve će to rešiti 250 miliona € ;) bar na kratko, a posle - posle će već neko drugi time da se bavi
ОдговориИзбришиDobra ideja za blog, odmah sam pokupio RSS.
ОдговориИзбришиBilo bi zgodno da linkuješ i neke izvore informacija, za ljude koje bi da istražuju dalje o tome.
Iako se u izveštaju naziru neke svetle tačke, moje viđenje naše makroekonomske budućnosti je poprilično mračno. Jednostavno ne vidim neku buduću vladu koja će smoći snage da sprovede bilo kakve ozbiljne reforme, počevši sa sečom kadrova u državnoj službi. Dok se to ne desi, moje misli će biti usmerene ka emigraciji.
@Дејан - Хвала на коментарима. Потрудићу се да на неком од следећих постова обрадим и то. До тада можете погледате плате на републичком сајту за статистику - http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index1.php?SifraVesti=451&Link= или на Инфостудовом сервису www.istrazivanjeplata.com.
ОдговориИзбришиШто се мојих коментара тиче, желео сам да поделим своје мишљење, јер сматрам да овако лоше вођење државне економске политике штети свима нама. Са порастом броја људи који су тога свесни, повећава се, макар теоријски, шанса да се нешто промени.
А процене курса је јако незахвално радити код нас, нетранспарентности и непредвидљивости понашања државе (нпр, непланирана већа продаја девиза од пре 2-3 месеца је ојачала курс, као што би спровођење повишица сигурно ослабило курс), плитког тржишта (једна јача банка би могла спекулацијама да помери курс), или неочекиваног узимања кредита/продаје државне фирме.
@Ратко Божовић - Хвала на подсећању. Користио сам интерни документ па нисам навео изворе. Већина ствари је са сајта републичког завода за статистику:
ОдговориИзбришиhttp://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/saopstenja/in10/in10092010.pdf - индустрија за септембар. Променом линка се добија за остале месеце
http://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/saopstenja/st13/st13092010.pdf - спољна трговина септембар. Остали месеци се могу добити ручном променом линка.
http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/tabele/novembar/Tabela%202%20Budzet%2001.pdf - буџет за октобар.
Слажем се да је прогноза лоша. Нико од политичара (на страну њихова корумпираност и неспособност) нема снаге да повуче непопуларне мере из страха од избора. Мислим да је један од основа проблема то што имамо "професионалне" политичаре - кад остану без власти, практично остају без посла и онда по свеку цену желе да остану на њој.
Nadam se da me neces pogresno shvatiti, ali teorijska sansa da se promeni politika na osnovu tvog teksta je veoma blizu nuli.
ОдговориИзбришиSto se tice tvog misljenja, nisi uopste originalan. Svako dete od 7 godina zna da moze da potrosi za uzinu onoliko para koliko ima u dzepu. Stotine analiticara pricaju istu pricu vec godinama i naravno da ih niko ne slusa.
Nemoj da budes u toj gomili! Probaj nesto drugacije. Probaj da prognoziras dogadjaje na osnovu stvarnog sveta i dogadjaja. Tako mozes napraviti ime i karijeru, a ne mozes izgubiti nista ako pogresis. Naravno da je tesko prognozirati, ali ti to mozes.
Mislim na sve vrste prognoza: BDP, plate, industrijska proizvodnja, kurs, investicije. S obzirom da se time retko ko bavi u Srbiji sem EBRD i MMFa mislim da tu postoji veliki prostor koji treba popuniti, a moze vremenom da se i zaradi na vise nacina.
Naravno sve ovo pisem iz licnog interesa, zato sto bi mi bilo mnogo lakse da imam 3-5 pouzdanih i besplatnih izvora prognoza buducnosti, nego da sam moram da trosim vreme i mozak na to.
@Дејан - У праву си, мала је шанса да се нешто промени. Али, просто, како ти кажеш и ја пишем из личног интереса - осећам се боље кад те мисли поделим, чујем коментаре и можда неком помогнем да боље разуме економију. И, ипак, није све тако једноставно - ми већ дуго трошимо више него што имамо... проблем је на шта то више трошимо. Такође, да више људи схвата економију, разумели би да пензије морају да промене структуру (просек да опадне а минимална, можда, да порасте) и да синдикати који траже ранији одлазак у пензију или се боре против смањења јавног сектора, чине медвеђу услугу свим запосленим људима, а нарочито младима, а тиме и целој Србији.
ОдговориИзбришиМожда би тада и њихови захтеви били реалнији него што су сада. И можда би онда држава скупила храбрости за бар неке тешке одлуке, пре но што продамо и ЕПС и аутопутоеве и комуналне системе и потпуно банкротирамо јер не желимо ништа да мењамо.
О томе планирам да пишем убудуће, и ако иоле потпомогнем том процесу сазнавања (макар на теоријском нивоу)ја ћу бити врло срећан. Знам да звучим наивно, али, једноставно, ја се тако боље осећам.
А што се предвиђања кретања макроекономских фактора, то ми није заиста за сада не делује занимљиво, нити се осећам довољно стручним да то радим. Зато, сумњам да ћу се тиме бавити убудуће, али никад не реци никад :).
Postoji samo kriza svesti a ova "svetska ekonomska kriza" je samo posluzila nasim sarlatanima kao izgovor za njihovu nesposobnost i ako je imala neki uticaj na nasu privredu to je zanemarljivo
ОдговориИзбришиOvo pisanije je difinitivno ok, da li je jos jedan u moru....pa neka je i treba da ih bude jos. Sefane imas moju punu podrsku da nastavis ovako, sto vise pisanja i pricanja veca je sansa da se bar nesto ubrza, nista se ne menja preko noci pa ni nas nacin poimanja drzave, vlasti, kriminalaca i sl.
ОдговориИзбришиpromenice se to da ce jos bar jedan covek da procita ovo i da se zamisli...pa polako...
@John: Економска криза је само прекинула "развој" наше економије који је био актуелан до 2008. године и базирао се на увозу, јефтиним кредитима и шпекулативном капиталу (камата на обвезнице НБС је тада, ако се не варам, добацивала фантастичних 17% годишње). Такав "развој" би се пре или касније морао зауставити сам од себе (јер је јаким курсом динара гушио домаћу производњу), а криза је била само окидач. На жалост, наша Влада као да покушава да одржи такав бесмислени "развој" само се овај пут задужује код банака по много горим условима и даје субвенционисане потрошачке кредите грађанима (а нарочито су бесмилени субвенционисани готовински кредити који се веома лако прелију у увоз). Проблем је што ћемо цену те ненаучене лекције да се мора развити домаћа производња а смањити потрошња платити сви ми и то врло скупо.
ОдговориИзбриши@Фића: Хвала на речима подршке. Заиста ме охрабрују да још пишем на ове теме сличним стилом.